Mikrobiom - super organ
Otkrijte tajne mikrobioma i zdravlja creva.
Kako poboljšati balans dobrih bakterija u organizmu.
Šta je MIKROBIOM
U našim crevima postoji više bakterija nego što u telu imamo ćelija! Naučnici kažu da smo mi samo 10% čovek, a 90% smo bakterije!
Bakterije crevnog mikrobioma čime 90 % ukupnog broja bakterija i najćešće se pod ovim pojmom podrazumeva crevni mikrobiom. Pored crevnog mikrobioma postoji još: oralni, kožni, resopiratorni, vaginalini, urogenitalni mikrobiom.
OPIS MIKROBIOMA
Naša crevna flora zahvaljujući crevnim resicama i mikroresicama zauzuzima veličine dva teniska terena! i podrazumeva koktel od preko 500 vrsta „dobrih i loših“ bakterija, težak skoro 2 kg, i broji trilione crevnih bakterija,
„Svako ima svoju individualnu kompoziciju crevne flore“, tvrdi prof. Holzer, naglašavajući da loša ishrana, antibiotici i stres utiču na rizik od razvoja mnogih psihofizičkih bolesti.
„Dobre“ digestivne bakterije proizvode vitamine (vitamin B6, vitamin B12, vitamin K, biotin, koenzim F ...), koji se apsorbuju kroz sluznicu debelog creva u krvotok.
KAKO NASTAJE MIKROBIOM?
Majčino mleko treba smatrati zlatnim standardom u konceptu stvaranja zdravog mikrobioma od momenta kada dođemo na ovaj svet. Šta majčino mleko čini tako posebnim? (odgledajte video)
Raznovrsnost akterijskih vrsta je ključni faktor! Što imamo više razlitih vrsta bakterija u mikrobiomu, to je on zdraviji!
![]()
Mikrobiom - naš DRUGI mozak ![]()
Sve emocije, bilo da su dobre ili loše, osetimo prvo u stomaku. Ako smo zaljubljeni, osećamo leptiriće u stomaku, kad smo uplašeni, preseče nas bol u želucu, kada smo pod stresom, u stomaku odmah počne da „kovitla“ – pred ispit ili važan sastanak, usled prevelikog obima posla i kratkih rokova...
Sve to izaziva digestivne probleme: bolan stomak, dijareju, zatvor. Da, emocije šalju signale u digestivni sistem.
Ali, verovali ili ne, stomak našem mozgu šalje devet puta više signala kojima može da utiče na naše ponašanje, raspoloženje i emocije. Kako?
Digestivni trakt prožima složen nervni sistem, koji u embrionalnom razvoju nastaje iz istog tkiva kao i centralni nervni sistem – pa se često digestivni trakt naziva našim „drugim mozgom“. Oba ta „mozga“ čudesno komuniciraju.
MIKROBIOM UTIČE NA NAŠE EMOCIJE
U eksperimentima na miševima naučnici su vršili međusobnu zamenu mikrobioma. Ispostavilo se da su se preko mikrobioma preneli i određeni obrasci ponašanja – stidljivi miševi su postali aktivniji i obrnuto.
„Preko nerava, hormona, digestivni trakt utiče na mozak i samim tim na naše emocije, pa izgleda da to nisu dva sistema, već jedan.“, kaže prof. Peter Holzer, neurogastroenterolog Medicinskog univerziteta u Gracu.
Stručnjaci se slažu da su takve depresije pre posledica poremećene crevne flore nego njen uzrok, to jest da poremećena crevna flora (mikrobiom) može doprineti razvoju psihičkih bolesti.
Medicina otkriva nešto sasvim fascinantno - 90% serotonina (hormona sreće) se luči uz pomoć dobrih bakterija stomaka! Dakle, korisne bakterije su prirodni antidepresivi u našem telu. Stoga je jasno koliko su za psihičko zdravlje važne zdrava ishrana i crevna flora.
U prošlosti se uzrok mentalnih bolesti tražio samo u mozgu, pacijenti su otpuštani bez dijagnoze, sa opisom da umišljaju problem, sve do senzacionalnog otkrića da se pregledom crevne flore može dijagnostikovati psihički poremećaj!
Emocionalna GLAD nastaje u stomaku!
Miševi sa većim brojem „loših“ bakterija Firmicutes u crevima skloniji su gojenju, dok prevaga „dobrih“ bakterija Bacteroidetes uzrokuje smanjenje težine.
Studije sa gojaznim ljudima su takođe
pokazale da bakterije Firmicutes dominiraju u njihovoj crevnoj flori i uzrokuju
hronične upalne procese digestivnog trakta.
„Loše“ bakterije vole šećere,
masti, dakle upravo one sastojke koji se nalaze u brzoj hrani. Studije su pokazale
da ljudi koji jedu mnogo slatkiša, koji vole „slasno i masno“, koji jedu fast
food imaju veću želju za takvom hranom. Izgleda da su u stvari bakterije te koje traže određenu hranu.
KAKO POVEĆATI BROJ „DOBRIH“ BAKTERIJA?
„Dobre“ crevne bakterije se hrane onim što naš digestivni trakt ne vari, a to su: vlakna, otporni skrobovi i sl. Te bakterije vole povrće, a posebno: luk, praziluk, beli luk, kupus, zatim dunje i jabuke, ali i hladan krompir, ohlađeni pirinač, bajat hleb i sve fermentirane namirnice, mahunarke, integralne žitarice ...
ŠTA SU BUTIRATI?
Butirat je bakterijski produkt!
Dijetetska vlakna se ne resorbuju, ali bakterije započinju njihovu fermentaciju u crevima. Procesom fermentacije oslobađaju se važne masne kiseline kratkog lanca, u prvom redu - butirati.
Za razliku od ostalih ćelija u našem telu, koje koriste glukozu kao izvor energije, ćelije digestivnog trakta koriste upravo bakterijski proizvedene butirate kao svoj sopstveni izvor energije na lokalnom nivou.
Nedostatak butirata osetićemo svaki put posle nezdravog obroka (tromost, pospanost, razočarenje), dok će zdravi obroci stimulisati produkciju butirata, pružajući nam snagu, polet i životnu vedrinu, pa se često nazivaju i iskra života.
Količina oslobođenog butirata u crevima se može meriti i određuje potencijal digestvnog trakta, energiju crevne sluzokože, našu psihofizičku snagu, i kapacitet imunog sistema,
MIKROBIOM I MRŠAVLJENJE – fokus programa ishrane FETT-FREI FORM
Naučni dokazi su tu: dok ne dovedemo našu crevnu floru u red,
svi pokušaji da smršamo (brojanje kalorija, monotone dijete, čišćenje creva i
sl.) ostaće bez uspeha.
„Zdravi“ gojazni ljudi
Poznato je da mnoge, pa čak i veoma gojazne osobe nemaju dijabetes, krvni pritisak ni lipide u krvi, a upravo ti parametri definišu bolest – metabolički sindrom! S druge strane, poznat je paradoks da mnogi negojazni ljudi imaju tu dijagnozu, koja uključuje i rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
To znači da ukoliko gledamo samo laboratorijske nalaze, dolazimo do zaključka da postoje mnogi bolesni negojazni ljudi i mnogi zdravi gojazni ljudi.
Gojazni ljudi se goje više od negojaznih
Istraživanja koja je Department of Bioengineering, University of Washington, objavio u septembru 2021. u prestižnom časopisu American Society of Microbiology – ASM u Sjedinjenim Američkim Državama pružaju već neupitne dokaze da je sastav mikrobioma presudan za proces mršavljenja.
Rezulati pomenute studije potvrdili su pretpostavku da postojanje specifičnih „dobrih“ mikroba u crevima ljudi koji su na dijeti utiče na to kako i koliko kilograma će uspeti da izgube!
Najbolje ishrana za moj MIKROBIOM je ...
Ukoliko ste vegetaijanac ili ste na bezglutenskoj, keto, veganskoj ishrani imacete drugačiji mikrobiom.
Koja ishrana je najbolja za nas mikrobiom - to vas sigurno zanima? :)
Majčino mleko formira MIKROBIOM!
Sastav majčinog mleka: sva poznata antitela, milioni belih krvnih zrnaca, preko 1000 proteina, stotine enzima, hormona, vitamina, minerala, preko 200 različitih molekula šećera – oligosaharida – koji deluju kao prebiotici i hrane „dobre bakterije“ u crevima bebe. Majčino mleko je više nego hrana i njegov sastav se menja kako beba raste.
Analiza MIKROBIMA
Analiza daje kompletnu informaciju o bakterijskom sastavu mikrobioma, tipu mikrobioma, odnosu dobrih i losih bakterija, ukazuje na dobre / lose veze koje tu postoje, potencijalnim rizicima od bolesti i na kraju daje odredjene savete i rekomendacije.
Od juna 2024. sam i sertifikovani teraput za čitanje mikobiom analiza.